Stvarni deficit budžeta oko 300 milijardi dinara
Izvor: Novi magazin
24 oktobar 2014.
Stvarni deficit budžeta Srbije nije oko 225 milijardi dinara koliko je navedeno u rebalansu, već oko 300 milijardi, izjavio je večeras predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović dodajući da se to telo zalaže da se takvi takozvani “troškovi ispod crte” novom metodologijom unesu u budžet.
“Kad se uračuna i ono što je ispod crte, to su onda stvarni rashodi budžeta za koje se izdvaja novac. To je problem koji bi trebalo naglasiti kako ne bi potopio sve uštede”, rekao je Petrović na večerašnjoj sednici skupštinskog Odbora za finansije uoči slanja rebalansa budžeta za ovu godinu pred poslanike.
On je precizirao da tu, pre svega, spadaju gubici javnih preduzeća, troškovi po osnovu garancija i oni vezani za banke koje su otišle u stečaj.
Petrović je problem troškova ispod crte ilustrovao primerom “Srbijagasa” za koji se, kako kaže, 75 miliona evra nalazi “iznad crte”, dok se “ispod crte” nalazi 150 miliona.
“Dunav osiguranje” je, kako je naveo, imalo pet milijardi dinara novih garancija, a isto toliko i Poštanska štedionica, ali se, kako kaže, ne zna ništa dalje.
“Svi troškovi bi morali da budu iznad crte i predstavljeni u rebalansu i planu budžeta, kako bi javnost mogla da ima uvid u to”, rekao je Petrović.
Prema njegovim rečima, ovako ni poslanici ne mogu da postave pitanje čemu takav trošak.
Ministar finansija Dušan Vujović se složio sa predlogom predsednika Fiskalnog saveta i rekao da bi metodologija morala da se promeni, kako bi se i troškovi ispod crte “videli” u nacrtu budžeta.
“Metodologija je nasleđena, ali bilo bi dobro da otvorenih očiju sve vidimo”, rekao je ministar i dodao da bi Fiskalni savet i zvanično trebalo da predloži da se metodologija promeni.
Petrović je rekao da Fiskalni savet podržava to što su u smanjenje plata uključena i javna preduzeća, Narodna banka Srbije i ceo državni sektor, kao i to što se vlada u smanjivanju plata odlučila da za linearni model.
“Linearni model je dobar, jer bi progresivni doveo do približavanja nisko i visokokvalifikovanih radnika, gde bi, recimo, profesori univerziteta i lekari bili oštećeni”, rekao je Petrović.
Prema njegovim rečima, dobro je i što je država odlučila da smanjuje penzije, mada je stav tog tela da bi i u tom slučaju bilo bolje linearno rešenje.
“Kad se uračuna i ono što je ispod crte, to su onda stvarni rashodi budžeta za koje se izdvaja novac. To je problem koji bi trebalo naglasiti kako ne bi potopio sve uštede”, rekao je Petrović na večerašnjoj sednici skupštinskog Odbora za finansije uoči slanja rebalansa budžeta za ovu godinu pred poslanike.
On je precizirao da tu, pre svega, spadaju gubici javnih preduzeća, troškovi po osnovu garancija i oni vezani za banke koje su otišle u stečaj.
Petrović je problem troškova ispod crte ilustrovao primerom “Srbijagasa” za koji se, kako kaže, 75 miliona evra nalazi “iznad crte”, dok se “ispod crte” nalazi 150 miliona.
“Dunav osiguranje” je, kako je naveo, imalo pet milijardi dinara novih garancija, a isto toliko i Poštanska štedionica, ali se, kako kaže, ne zna ništa dalje.
“Svi troškovi bi morali da budu iznad crte i predstavljeni u rebalansu i planu budžeta, kako bi javnost mogla da ima uvid u to”, rekao je Petrović.
Prema njegovim rečima, ovako ni poslanici ne mogu da postave pitanje čemu takav trošak.
Ministar finansija Dušan Vujović se složio sa predlogom predsednika Fiskalnog saveta i rekao da bi metodologija morala da se promeni, kako bi se i troškovi ispod crte “videli” u nacrtu budžeta.
“Metodologija je nasleđena, ali bilo bi dobro da otvorenih očiju sve vidimo”, rekao je ministar i dodao da bi Fiskalni savet i zvanično trebalo da predloži da se metodologija promeni.
Petrović je rekao da Fiskalni savet podržava to što su u smanjenje plata uključena i javna preduzeća, Narodna banka Srbije i ceo državni sektor, kao i to što se vlada u smanjivanju plata odlučila da za linearni model.
“Linearni model je dobar, jer bi progresivni doveo do približavanja nisko i visokokvalifikovanih radnika, gde bi, recimo, profesori univerziteta i lekari bili oštećeni”, rekao je Petrović.
Prema njegovim rečima, dobro je i što je država odlučila da smanjuje penzije, mada je stav tog tela da bi i u tom slučaju bilo bolje linearno rešenje.