DRI: Opštine isplaćuju veće plate
Izvor: Tanjug
20 oktobar 2014.
Lokalne samouprave ne poštuju propise u isplati zarada zaposlenima, uglavnom nenamenski troše novac, utvrđeno je revizijama Državne revizorske institucije.
“Nepravilnosti u opštinama i gradovima Srbije su iste, slične ili sasvim različite, ali je za sve zaposlene zajedničko da imaju veću obračunatu platu u odnosu na propise koji to regulišu, samo su iznosi koji prelaze dozvoljenu zakonsku crtu različiti”, izjavio je vrhovni državni revizor Duško Pejović.
Problem kod većine jedinica lokalnih vlasti je što se nepravilno primenjuje propisana osnovica za obračun plata, koeficijenti, minuli rad, noćni rad, prekovremeni rad i uglavnom se ne temelji na osnovu verodostojnih dokumentacija, da je stvarno prekovremeni rad i ostvaren.
Pejović je novinarima na radionici koja je održana proteklog vikenda u Aranđelovcu rekao da je ranijim revizijama utvrđeno da računovodstveni sistem u lokalnim samoupravama nije pouzdan, kao i finansijski izveštaji ili bar to nisu u dovoljnoj meri da bi finansijsko izveštavanje bilo verodostojno i istinito.
Problematično je to što, kako je rekao, jedinice lokalne samouprave nisu u dovoljnoj meri uspostavile sistem u internim kontrolama i zato je on neefikasan i nedovoljno funkcionalan.
Kada je reč o uštedama i načinima da se one ostvare, Pejović je kazao da bi one bile moguće, ali da bi najpre sredstva trebalo trošiti namenski i naplatiti evidentirana potraživanja koja su, kako kaže, ogromna i u velikom broju zastarela.
Revizijom je, dodao je, utvrđeno i da opštine uglavnom ne poštuju pravilo namenske potrošnje javnih sredstava.
Kao primer je naveo jednu opštinu koja je sredstva za zaštitu životne sredine u 2012. godini nepravilno trošila, što je nastavila i naredne godine, gde je na raspolaganju imala više od 160 miliona dinara.
U izveštaju te opštine navodi se da je ostalo preko 109 miliona, a u finansijskim izveštajima da je suficit desetak miliona, što je samo po sebi nelogično, kaže revizor.
“Kada smo pitali gde je razlika, utvrdili smo da je u pozajimicama, a budžetski sistem ne poznaje tu stavku”, naveo je Pejović i dodao da se često dešava da novac namenjen za čišćenje kanala, javnih površina ode, recimo, za održavanje puteva.
Zbog nemogućnosti da izmiri dospele obaveze, na primer, skoro svi budžetski korisnici u opštini Smederevska Palanka su u blokadi već duže vreme, a račun opštine je neprekidno u blokadi već 905 dana, što je takođe veliki problem, kazao je Pejović.
Primera radi, u toj opštini od 15 škola, 14 je u blokadi.
Opštine, prema njegovim rečima, raspolažu i velikim brojem stanova, ali ne postoji jedinstvena evidencija, odnosno ne zna se ko su njihovi korisnici.
“Gradske opštine Beograda imaju problema u upravljanju poverenom imovinom i nema evidencija o stanovima. Gradovi ne znaju za svoje stanove i mnogi su u vremenu izgubljeni”,naveo je Pejović.
Revizijom je, na primer, utvrđeno da opština Sokobanja ima četiri stana za koje uopšte nije znala, kazao je generalni državni revizor Radoslav Sretenović.
Inače, tokom ove godine DRI će sačiniti 68 izveštaja za 27 opština.
Vrhovni državni revizor Gordana Nahajovski govorila je o reviziji u javnim preduzećima i istakla da su ona dužna da primenjuju međunarodne računovodstvene standarde, a da se toga ipak ne pridržavaju.
Ukazala je da se donacije i subvencije različito, odnosno pogrešno evidentiraju, odnosno da se subvencije ne prikazuju kao prihodna strana. Svako uklanjanje nepravilnosti je, dodala je, potencijalna ušteda.
Inače, DRI ove godine revidira Završni racun budžeta Republike Srbije i 73 subjekta revizije.
Sretenović je rekao da će do nove godine biti objavljeno oko 130 izveštaja o reviziji.
Izrada izveštaja po Programu za 2014. godinu, kako je objasnio Sretenović, je u završnoj fazi.
“Očekujem da će prvi izveštaj o reviziji biti objavljen krajem oktobra. To će biti izveštaj o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita za 2013. godinu”, rekao je on.
Do sada je, dodao je, podneto 597 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, 75 prijava za privredni prestup i 75 krivičnih prijava.
Po zahtevima za pokretanje prekršajnog postupka pravosnažno je okončano 160 postupaka. Od toga je 121 osudujuća presuda, pet oslobađajućih, dok je 33 postupka obustavljeno.
Jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka je odbačen.
Po prijavama za privredni prestup pravosnažno su okončana 32 postupka. Od toga je 21 osuđujuća presuda, dve oslobađajuće presude, a osam postupaka je obustavljeno i jedna prijava je odbačena.
Kada su u pitanju krivične prijave, četiri osumnjičena su po nalogu javnog tužioca platila novčane kazne, pa su, u ova četiri postupka, doneta rešenja da se postupci dalje ne vode, dok je jedan postupak obustavljen. Ostali postupci su još u toku, kažu u DRI.
Inače, kako je najavljeno, DRI će od sledeće godine početi i revizju određenog broja političkih stranaka, a do kraja godine biće donet plan te vrste revizije.
“Nepravilnosti u opštinama i gradovima Srbije su iste, slične ili sasvim različite, ali je za sve zaposlene zajedničko da imaju veću obračunatu platu u odnosu na propise koji to regulišu, samo su iznosi koji prelaze dozvoljenu zakonsku crtu različiti”, izjavio je vrhovni državni revizor Duško Pejović.
Problem kod većine jedinica lokalnih vlasti je što se nepravilno primenjuje propisana osnovica za obračun plata, koeficijenti, minuli rad, noćni rad, prekovremeni rad i uglavnom se ne temelji na osnovu verodostojnih dokumentacija, da je stvarno prekovremeni rad i ostvaren.
Pejović je novinarima na radionici koja je održana proteklog vikenda u Aranđelovcu rekao da je ranijim revizijama utvrđeno da računovodstveni sistem u lokalnim samoupravama nije pouzdan, kao i finansijski izveštaji ili bar to nisu u dovoljnoj meri da bi finansijsko izveštavanje bilo verodostojno i istinito.
Problematično je to što, kako je rekao, jedinice lokalne samouprave nisu u dovoljnoj meri uspostavile sistem u internim kontrolama i zato je on neefikasan i nedovoljno funkcionalan.
Kada je reč o uštedama i načinima da se one ostvare, Pejović je kazao da bi one bile moguće, ali da bi najpre sredstva trebalo trošiti namenski i naplatiti evidentirana potraživanja koja su, kako kaže, ogromna i u velikom broju zastarela.
Revizijom je, dodao je, utvrđeno i da opštine uglavnom ne poštuju pravilo namenske potrošnje javnih sredstava.
Kao primer je naveo jednu opštinu koja je sredstva za zaštitu životne sredine u 2012. godini nepravilno trošila, što je nastavila i naredne godine, gde je na raspolaganju imala više od 160 miliona dinara.
U izveštaju te opštine navodi se da je ostalo preko 109 miliona, a u finansijskim izveštajima da je suficit desetak miliona, što je samo po sebi nelogično, kaže revizor.
“Kada smo pitali gde je razlika, utvrdili smo da je u pozajimicama, a budžetski sistem ne poznaje tu stavku”, naveo je Pejović i dodao da se često dešava da novac namenjen za čišćenje kanala, javnih površina ode, recimo, za održavanje puteva.
Zbog nemogućnosti da izmiri dospele obaveze, na primer, skoro svi budžetski korisnici u opštini Smederevska Palanka su u blokadi već duže vreme, a račun opštine je neprekidno u blokadi već 905 dana, što je takođe veliki problem, kazao je Pejović.
Primera radi, u toj opštini od 15 škola, 14 je u blokadi.
Opštine, prema njegovim rečima, raspolažu i velikim brojem stanova, ali ne postoji jedinstvena evidencija, odnosno ne zna se ko su njihovi korisnici.
“Gradske opštine Beograda imaju problema u upravljanju poverenom imovinom i nema evidencija o stanovima. Gradovi ne znaju za svoje stanove i mnogi su u vremenu izgubljeni”,naveo je Pejović.
Revizijom je, na primer, utvrđeno da opština Sokobanja ima četiri stana za koje uopšte nije znala, kazao je generalni državni revizor Radoslav Sretenović.
Inače, tokom ove godine DRI će sačiniti 68 izveštaja za 27 opština.
Vrhovni državni revizor Gordana Nahajovski govorila je o reviziji u javnim preduzećima i istakla da su ona dužna da primenjuju međunarodne računovodstvene standarde, a da se toga ipak ne pridržavaju.
Ukazala je da se donacije i subvencije različito, odnosno pogrešno evidentiraju, odnosno da se subvencije ne prikazuju kao prihodna strana. Svako uklanjanje nepravilnosti je, dodala je, potencijalna ušteda.
Inače, DRI ove godine revidira Završni racun budžeta Republike Srbije i 73 subjekta revizije.
Sretenović je rekao da će do nove godine biti objavljeno oko 130 izveštaja o reviziji.
Izrada izveštaja po Programu za 2014. godinu, kako je objasnio Sretenović, je u završnoj fazi.
“Očekujem da će prvi izveštaj o reviziji biti objavljen krajem oktobra. To će biti izveštaj o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita za 2013. godinu”, rekao je on.
Do sada je, dodao je, podneto 597 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, 75 prijava za privredni prestup i 75 krivičnih prijava.
Po zahtevima za pokretanje prekršajnog postupka pravosnažno je okončano 160 postupaka. Od toga je 121 osudujuća presuda, pet oslobađajućih, dok je 33 postupka obustavljeno.
Jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka je odbačen.
Po prijavama za privredni prestup pravosnažno su okončana 32 postupka. Od toga je 21 osuđujuća presuda, dve oslobađajuće presude, a osam postupaka je obustavljeno i jedna prijava je odbačena.
Kada su u pitanju krivične prijave, četiri osumnjičena su po nalogu javnog tužioca platila novčane kazne, pa su, u ova četiri postupka, doneta rešenja da se postupci dalje ne vode, dok je jedan postupak obustavljen. Ostali postupci su još u toku, kažu u DRI.
Inače, kako je najavljeno, DRI će od sledeće godine početi i revizju određenog broja političkih stranaka, a do kraja godine biće donet plan te vrste revizije.