Koliko stvarno košta moja plata?
P:
Istraživali smo koliko košta jedna plata, odnosno šta sve ulazi u jednu neto platu
O:
Svi znamo da deo naše plate odlazi na porez, doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, ali nismo sigurni koliki je stvarni trošak naše plate, tj. koliko iznosi bruto plata. Ovo ćemo pokazati na konkretnom primeru, ali pre toga treba da odgovorimo na pitanje šta sve ulazi u jednu neto platu?
Postoje tri vrste obaveznih doprinosa:
Kada imamo sve ove parametere, možemo obračunati platu.
Kao primer uzećemo da osoba kojoj se obračunava plata ima šest godina radnog staža. Naknada za minuli rad iznosi 0,4 % po godini staža, što je u ovom slučaju 0,024.
Minimalna neto zarada iznosi 20240 dinara i se obračunava tako što se broj sati (176) množi sa cenom rada (115 din.).
Neto naknada za topli obrok je 440 dinara i dobija se tako što se broj sati (176) se množi sa naknadom (20 dinara).
Regres za godišnji odmor je 200 dinara.
Kada saberemo minimalnu neto zaradu, naknadu za topli obrok i regres dobijamo osnovnu neto zaradu koja iznosi u ovom slučaju 20880 dinara.
Pored ovih ima još osnova za uvećanje neto zarade ali nisu standardni poput: smenskog rada, rada noću, prekovremeni, naknade za terenski rad i dr.
Minimalna osnovna bruto zarada se preračunava i iznosi 28216,83 dinara.
Uvećanje na osnovu minulog rada iznosi 677,20 dinara (28216,83×0.024).
Kada se saberu ove dve stavke dobija se bruto zarada za isplatu koja iznosi 28.894,04. Ona istovremeno predstavlja i osnovicu za obračun doprinosa.
- Važeća minimalna neto zarada po satu je sada 115 dinara. Određuje je Vlada Srbije i objavljuje u Službenom glasniku
- Broj radnih časova i radnih dana zavisi od konkretnog meseca u godini i ugovora o radu koji koji poslodavac i zaposleni uređuju pitanje radnog vremena. Na primeru avgusta 2013 ukoliko se držimo uobičajnog radnog vremena od 8 sati dnevno tokom 5 radnih dana u nedelji u pitanju bi bila 22 radna dana, odnosno 176 radnih sati tog meseca.
- Topli obrok i regres obavezni su deo neto zarade i njihova visina se takođe reguliše ugovorom o radu, a njihov minimalni iznos nije određen Zakonom. Primera radi, uzećemo da je ugovorom o radu regulisano da je iznos toplog obroka po danu 20 dinara a naknade za regres 200 dinara mesečno.
- Iznos zarade se uvećava i za takozvani minuli rad, odnosno za po 0,4% od iznosa zarade za svaku godinu radnog staža koju je zaposleni ostvario.
Postoje tri vrste obaveznih doprinosa:
- doprinos zapenzijsko i invalidsko osiguranje,
- doprinosi za zdravstveni osiguranje i
- doprinosza osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
- Doprinos za PIO na teret zaposlenog iznosi 13% na osnovicu,
- Doprinos za zdravstveno osiguranje na teret zaposlenog je 6,15% na osnovicu,
- Doprinos za nezaposlene na teret zaposlenog je 0,75% na osnovicu,
- Doprinos za PIO na teret poslodavca je 11% na osnovicu,
- Doprinos za zdravstveno osiguranje na teret poslodavca je 6,15% na osnovicu,
- Doprinos za nezaposlene na teret poslodavca je 0,75% na osnovicu,
- Porez na zaradu iznosi 10% bruto zarade umanjen za poresko oslobađanje koje u ovom trenutku iznosi 11.000 dinara. Ovaj iznos poreskog oslobađanja se obično menja jednom godišnje.
Kada imamo sve ove parametere, možemo obračunati platu.
Kao primer uzećemo da osoba kojoj se obračunava plata ima šest godina radnog staža. Naknada za minuli rad iznosi 0,4 % po godini staža, što je u ovom slučaju 0,024.
Minimalna neto zarada iznosi 20240 dinara i se obračunava tako što se broj sati (176) množi sa cenom rada (115 din.).
Neto naknada za topli obrok je 440 dinara i dobija se tako što se broj sati (176) se množi sa naknadom (20 dinara).
Regres za godišnji odmor je 200 dinara.
Kada saberemo minimalnu neto zaradu, naknadu za topli obrok i regres dobijamo osnovnu neto zaradu koja iznosi u ovom slučaju 20880 dinara.
Pored ovih ima još osnova za uvećanje neto zarade ali nisu standardni poput: smenskog rada, rada noću, prekovremeni, naknade za terenski rad i dr.
Minimalna osnovna bruto zarada se preračunava i iznosi 28216,83 dinara.
Uvećanje na osnovu minulog rada iznosi 677,20 dinara (28216,83×0.024).
Kada se saberu ove dve stavke dobija se bruto zarada za isplatu koja iznosi 28.894,04. Ona istovremeno predstavlja i osnovicu za obračun doprinosa.
Doprinose ćemo izračunati primenom propisanih stopa na osnovicu, i to:
Doprinos Važeća stopa Iznos Doprinos za PIO na teret zaposlenog 13% 3756,22 dinara Doprinos za zdravstveno osiguranje na teret zaposlenog 6,15% 1776,98 dinara Doprinos za slučaj nezaposlenosti na teret zaposlenog 0,075% 216,71 dinara Doprinos za PIO na teret poslodavca 11% 3178,34 dinara Doprinos za zdravstveno osiguranje na teret poslodavca 6,15% 1776,98 dinara Doprinos za slučaj nezaposlenosti na teret poslodavca 0,075% 216,71 dinara Porez na zaradu (umanjeno za iznos poreskog oslobađanaj 11000 dinara) 10% 1789,4 dinara
Dakle, poslodavac mesečno plaća ukupno 34066,07 dinara. Ovaj iznos čine: - Neto zaradu koja iznosi 21354,73 - Doprinose na teret zaposlenog i na teret poslodavca što je ukupno 10921,94 - Porez na zaradu koji iznosi 1789,4 Iz ovog zaključujemo da se na svaki dinar neto zarade plaća se još 0,60 dinara poreza i doprinosa.
Član 51. Zakona o obaveznom socijalnom osiguranju dopušta da poslodavac poslednjeg dana u mesecu radnicima (uz njihovu saglasnost) isplati samo doprinose na najnižu osnovicu, bez isplate neto zarade. Postoji obaveza da se razlika uplati „kad se steknu uslovi“, ali ne i krajnji rok u kojem se to mora učiniti.
U ovom slučaju osnovica za obračun iznosi 20090 dinara pa su ukupni doprinosi koje poslodavac isplaćuje 7594,02 dinara, 3997,91 dinar na teret zaposlenog i 3596,11 na teret poslodavca. Neto zarada i porezi na zaradu se ne isplaćuju.
Ovo se vrlo često zloupotrebljava pa poslodavci isplaćuju doprinose na najnižu osnovicu kako bi radnici imali zdravstvenu zaštitu i ostvarili radni staž. Neto zarada se „na crno“ isplaćuje na ruke radnicima i svi su zadovoljni sem države koja je to i dozvolila.
U ovom slučaju osnovica za obračun iznosi 20090 dinara pa su ukupni doprinosi koje poslodavac isplaćuje 7594,02 dinara, 3997,91 dinar na teret zaposlenog i 3596,11 na teret poslodavca. Neto zarada i porezi na zaradu se ne isplaćuju.
Ovo se vrlo često zloupotrebljava pa poslodavci isplaćuju doprinose na najnižu osnovicu kako bi radnici imali zdravstvenu zaštitu i ostvarili radni staž. Neto zarada se „na crno“ isplaćuje na ruke radnicima i svi su zadovoljni sem države koja je to i dozvolila.