1. 1
  2. 2
  3. 3
  4. 4
  5. 5
  6. 6
  7. 7
  8. 8
  9. 9
    10.
  10. 10
    11.



Hipoteza 1 – Budžetska sredstva se troše u dovoljnoj meri



Kada želimo da se budžetskim sredstvima rešava neki društveni problem, nije najbitnije boriti se da država/opština odvoji što više para za tu namenu. Podjednako je bitno da zagovaramo da se odobrena sredstva koriste na način koji obezbeđuje najveći učinak, najbolji rezultat za ljude koje zastupamo

Sredstva odvojena u budžetima lokalnih samouprava ili Republike Srbije mogu biti opredeljena za potrebe ljudi za koje se i mi zalažemo. Moguće je da se za projekte za mlade odvajaju značajna sredstva, ili pak za pitanje pristupačnosti grada za osobe sa invaliditetom. Svakako, to je već dobro. Ali da li je to dovoljno?

Postavlja se pitanje da li se sredstva dovoljno efikasno troše? To jest, da li za novac koji je opredeljen u odgovarajućoj budžetskoj stavci, naša opština/grad može da uradi (mnogo) više od onoga što postiže?

Na primeru izdvajanja Grada Niša za servis personalne asistencije za osobe sa invaliditetom možemo da sagledamo kako se preispituje efikasnost potrošnje.

Grad Niš je u 2012. utrošio tek nešto više od 4,5 miliona dinara za ovaj servis. Pritom, servis je obezbeđen za 12 korisnika u toj godini.

Naredne godine, nakon snažnog zagovaranja organizacija osoba sa invaliditetom, budžet je povećan na preko 10 miliona dinara. Ipak, ovo povećanje od preko 120% dovelo je do povećanja broja korisnika na 24 (100% uvećanje broja korisnika).

Iz ovoga proizilazi da povećanje u troškovima u budžetu nije bilo adekvatno ispraćeno odgovarajućim povećanjem u broju korisnika usluga.

Naravno, situacija nije tako jednostavna. Sa povećanjem broja zaposlenih personalnih asistenata i korisnika, dolazi i do uvećanja pratećih troškova –knjigovodstva, putnih i drugih materijalnih troškova personalnih asistenata, troškovi uvećane koordinacije većeg broja ljudi.

Suočeni sa ovom situacijom iz 2013. godine, udruženje Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom u Nišu, koji koordiniše program ovog servisa, reagovalo je odgovorno. Istražujući sve pravne mogućnosti i detaljne potrebe osoba sa invaliditetom, reorganizovali su ovu socijalnu uslugu. Za korisnike za koje je utvrđeno da im je realno potrebno kraće vreme od punog radnog vremena za personalnu asistenciju, angažovani su asistenti na pola radnog vremena.

Na ovaj način, usluga personalne asistencije je 2014. godine postala efikasnija nego tokom 2012. godine, što najbolje pokazuje tabela ispod.



Godina Potrošeno Broj korisnika OSI Trošak po korisniku Mesečni trošak po korisnik
2012 4,603,639.00 Din. 12 383,636.58 Din. 31,969.71 Din.
2013 10,175,790.00 Din. 24 423,991.25 Din. 35,332.60 Din.
2014 10,301,146.00 Din. 29 355,211.93 Din. 29,600.99 Din.

Interesantno je sagledati ovu situaciju malo detaljnije. Povećanje budžetske potrošnje za preko 120% iz 2012. u 2013. godinu dovelo je do toga da dodatnih 12 osoba sa invaliditetom dobije personalnu asistenciju.

Sa druge strane, praktično bez uvećanja budžeta, samo sa fokusom na efikasnost troškova, istu uslugu je dobilo još 5 lica više u 2014. godini u odnosu na prethodnu. Usluga je postala najefikasnija u 2014. u odnosu na sve prethodne godine – trošak usluge po jednom korisniku je sa skoro 32.000 dinara mesečno u 2012, potom preko 35.000 dinara u 2013, spušten na 29.600 dinara mesečno u 2014. godini. To je obezbedilo da dodatnih 5 korisnika dobiju uslugu u 2014. godini u odnosu na 2013.

Ovaj primer se može primeniti na sve oblike budžetske potrošnje. Možemo pratiti broj izgrađenih socijalnih stanova, broj pruženih administrativnih usluga, broj izdatih ličnih dokumenata, broj novih autobuskih linija, broj izgrađenih biciklističkih staza…

Naravno, sve ovo upoređujemo sa utroškom novca namenjenog za ovu delatnost.
Posebno je korisno uporediti efikasnost troškova na nivou više opština – da li imamo primer da neka opština efikasnije koristi sredstva od naše?

Kako proveriti hipotezu?

1. Prikupiti informacije o utrošku iz budžeta za namenu za koju smo zainteresovani (x). Podatke možemo naći u zavšrnim računima koje usvajaju skupštine gradova i opština, dokument koji se često nalazi na sajtovima lokalnih samouprava. Možete tražiti i detaljan izveštaj o budžetskoj potrošnji od lokalnih uprava/odeljenja za finansije. To je daleko detaljniji dokument koji omogućuje bolji uvid u potrošnju.

2. Prikupiti verodostojne podatke o učinku (y). To može biti broj socijalnih stanova, broj i ukupna dužina biciklističkih staza, štagod vas interesuje.

3. Podeliti x:y. Rezultat koji dobijemo pokazuje trošak lokalne samouprave po nekoj jedinici – npr. trošak izgradnje socijalnog stana u našem gradu.

4. Dobijeni rezultat bi trebalo uporediti sa istim rezultatom na nivou prethodnih godina, ili pak na nivou drugih opština ili gradova slične veličine. Tako možemo dobiti podatak da je trošak izgradnje socijalnih stanova niži u drugom gradu u odnosu na nas.

5. Utvrditi razloge zašto je to tako. Možda su okolnosti objektivne – npr. cene u Beogradu su svakako veće od cena u Smederevu. Ali, trebalo bi proveriti da li je možda problem negde drugde: nagomilana nepotrebna birokratija nosi svoj trošak, socijalni stanovi su možda oslobođeni nekih taksi i dažbina u efikasnijoj opštini, ogroman broj posrednika i podizvođača u obavljanju poslova, moguća korupcija i „ugrađivanje“.
  1. Hipoteza 1 – Budžetska sredstva se troše u dovoljnoj meri
  2. Hipoteza 2 – Budžetska sredstva se troše u dovoljnoj meri
  3. Hipoteza 3 – Budžetska izdvajanja obezbeđuju rešavanje problema kojim se bavimo
  4. Hipoteza 4 – Temakoju naša OCD zagovara dobija dovoljno sredstava
  5. Hipoteza 5 – Budžetske politike obezbeđuju pravednu raspodelu
  6. Hipoteza 6 – Iz republičkog budžeta odvaja se dovoljno za lokalni nivo