Nije dovoljno imati predviđenu stavku za rešavanje „našeg“ problema u budžetu. Potrebno je tu stavku i potrošiti.

Često čujemo zvaničnike grada kako se žale na slabo „punjenje budžeta“. A ponekad, čak i kada je punjenje budžeta sasvim korektno, stavka, koja je bila namenjena rešavanju problema grupe građana za koju se mi zalažemo, ostane nepotrošena do kraja.Tu dolazimo do pitanja da li grad, opština ili republika troše novac koji je predviđen planom budžetske potrošnje?

Ponekad čujemo predstavnike političke lokalne elite kako se hvale činjenicom da nisu potrošili sva budžetska sredstva opredeljena za neku stavku. Potrebno je zapitati se da li je to nešto čime se treba hvaliti?

Ako imamo u vidu da su sva sredstva u javnim budžetima namenjena za ostvarivanje javnog dobra, neutrošena sredstva na kraju godine zapravo predstavljaju signal da neke stvari nisu urađene u meri u kojoj su mogle biti urađene. Zapravo, takozvane budžetske „uštede“, kako o njima često govore lokalni političari, predstavljaju neiskorišćenu šansu da se uradi više dobrih i korisnih stvari.

Vratićemo se na primer Grada Niša i stavke za servis personalne asistencije za osobe sa invaliditetom.Čak i u godini kada je grad planirao samo 5,5 miliona dinara za ovaj servis, grad nije isplatio sva planirana sredstva za ovu namenu. Grad je izvršio uplatuod oko 4,6 miliona dinara, a rebalans je čak smanjio i budžetski plan za ovu stavku na svega 4.7 miliona sredinom te godine. Da je grad izdvojio sredstva koja su i bila isplanirana u 2012. godini, još najmanje dva korisnika bi mogla da dobiju personalnog asistenta tokom punog radnog vremena, a jedno lice bi dobilo personalnog asistenta 4 sata dnevno.

Situacija se malo popravila tokom 2013. godine, ali grad je i dalje potrošio oko 600 hiljada dinara manje nego što je planirao. Još jedno lice je moglo da dobije uslugu u punom radnom vremenu, a jedno lice podršku u trajanju od 3 sata dnevno od ovih para.

Situacija u 2014 je skoro ista kao i u 2013. Grad ponovo nije uplatio sva isplanirana sredstva i od razlike (preko 475.000 dinara) još jedan korisnik je mogao da dobije uslugu u punom radnom vremenu, a jedna osoba sa invaliditetom bi mogla da dobije 3-satnu uslugu asistencije svakog dana.Tabela ispod pokazuje situaciju u Nišu koja bi mogla da se primeni na ovu hipotezu.

Period	Planirano	Potrošeno	Razlika (a)	Broj korisnika koji je mogao da dobije uslugu od razlike
2012	5,500,000.00 Din1	4,603,639.00 Din.	896,361.00 Din.	2.53
2013	10,777,000.00 Din.	10,175,790.00 Din.	601,210.00 Din.	1.42
2014	10,777,000.00 Din.	10,301,146.00 Din.	475,854.00 Din.	1.34

Kako smo došli do broja korisnika koji je mogao da dobije uslugu samo da je Grad Niš uplatio sva sredstva? Na osnovu računice iz prethodne hipoteze, izračunali smo da je u 2012. godini angažovanje jednog personalnog asistenta koštalo 354.126 dinara godišnje, a da je taj isti trošak iznosio oko 423.000 dinara 2013 i oko 355.000 dinara 2014. godine. Odatle je sve lako. Dobijenu razliku (kolona „Razlika (a)“ u tabeli iznad) smo podelili sa troškom godišnjeg angažovanja personalnih asistenata za svaku godinu.

Imajući u vidu da je ogromna potražnja za servisom personalne asistencije i da i dalje ogromna većina ljudi sa invaliditetom u Nišu nema nikakvu personalnu asistenciju, svaka prilika da novi korisnik uđe u program mora se iskoristiti.

Šta se dešava sa neutrošenim sredstvima u jednoj godini? Da li se ona dodaju na sredstva u planu za narednu godinu za istu namenu? Odgovor je, na žalost, ne. Sredstva automatski ulaze u ukupan budžet za narednu godinu kao još jedan od prihoda i raspodeljuju se na sve budžetske stavke. Naravno, OCDi imaju prostor da javno zagovaraju da se neutrošena sredstva za određenu namenu, npr. za službu personalnih asistenata, prenesu na istu budžetski stavku naredne godine, ali nema garancija da će se to i desiti.

Da li postoje objektivne okolnosti pod kojim je moguće da je nastala velika razlika između budžetskih planova i rashoda? Moramo odmah reći da postoje.Tzv. „fiscal dumping“ je pojava kada centralni nivo vlasti prenese sredstva jedinici lokalne samouprave previše kasno – npr. krajem decembra. U ovoj situaciji kompletna preneta sredstva na nivou lokalne samopurave mogu ostati neutrošena, jer jednostavno nije bilo vremena da se utroše. Takođe, može se desiti da lokalna ekonomija ne posluje u skladu sa očekivanjima ekonomista i da se na taj način umanji sveukupan prihod lokalne samouprave.

Ove situacije bi trebalo razlikovati od situacijakada lokalne samouprave svesno planiraju nerealne prihode iz dnevnopolitičkih i drugih neopravdanih razloga.

1. U Odluci o budžetu grada/opštine naći podatak o budžetskom izdvajanju za stavku koja nas interesuje (x). 
2. Iz Završnog računa grada/opštine uzeti podatak o utrošenim sredstvima za stavku koja nas interesuje (y).
3. Izračunati x-y=z. Dobijenu razliku iskoristiti da izračunamo koliko smo mogli da dobijemo npr. stambenih jedinica za socijalno stanovanje po prosečnoj ceni u tom periodu. Osloniti se na rezultate iz hipoteze 1.
4. Korisno je uporediti podatke sa drugim opštinama i gradovima kako bi videli da li postoje slični trendovi i u drugim mestima.