Hipoteza 3 – Budžetska izdvajanja obezbeđuju rešavanje problema kojim se bavimo
Uspeli smo da se izborimo za stavku u budžetu još 2003. godine kada su nam odobrili 10 miliona dinara za projekte za mlade. I u planu za 2014. i dalje imamo istih 10 miliona dinara za projekte, ali se danas može sa tim novcem uraditi mnogo manje.
Koliko bi trebalo da tražimo da se izdvaja u 2014. godini za projekte za mlade kako bismo mogli da uradimo isti posao kao 2003. godine?
Odgovor: 27.173.000 dinara
To zapravo i nije toliko teško izračunati!!!
Često smo zadovoljni već činjenicom da naša lokalna samouprava izdvaja sredstva za rešavanje problema do kojeg nam je stalo. Ali, inflacija svake godine oduzme vrednost svakoj valuti, pa i dinaru. Nešto što smo pre 10-ak godina kupovali za 100 dinara, danas košta možda i duplo više.
Kako ovaj faktor možemo uzeti u obzir prilikom budžetskog zagovaranja?
Potrebno je pre svega praviti razliku između nominalnog uvećanja/umanjenja i realnog uvećanja/umanjenja budžetskih stavki.
Nominalno uvećanje/umanjenje je razlika između planiranih budžetskih stavkiodvojenih u različite dve godine. Ova razlika ne uključuje računanje inflacije. To je u primeru iz anterfilea gore desno - nula dinara (10.000.000 dinara izdvojenih u 2014 minus 10.000.000 dinara izdvojenih u 2003. godini). Naizgled, dobili smo isto para kao pre 12 godina.
Realno uvećanje/umanjenje je razlika između planiranih budžetskih stavki u dve različite godine sa uračunatom inflacijom.
Kako da uračunamo faktor inflacije i primenimo ga kroz budžetsko zagovaranje? Mislite da je to preteško ili nemoguće? Uveravamo Vas da nije i da ćete nakon ovog poglavlja to činiti sa lakoćom!
Koristićemo tabelu koja je data u ovom priručniku. Tabela sa leve strane ovog teksta predstavlja realnu promenu cena u Srbiji iz godine u godinu. Skraćenica IPC je Indeks potrošačkih cena. U tabeli je u koloni IPC predstavljen prosečan godišnji rast potrošačkih cena prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZZS).
Kako čitamo ovu tabelu? Jednostavno. Nešto što ste u 2003. godini kupovali za 100 dinara (IPC 2003), u 2007. ste morali da platite 154 dinara (IPC 2007), 2010. čak 204 dinara (IPC 2010), a 2014. godine prilično velikih 271 dinar (IPC 2014)! Naravno inflacija je učinila svoje i cene svih proizvoda i usluga su rasle iz godine u godinu.
Kako da ovo primenimo u budžetskom zagovaranju? Takođe jednostavno. Ako je lokalna vlast na projekte za mlade odvajala 2003. godine 10 miliona dinara, da bismo mogli da uradimo isti obim aktivnosti kroz omladinske projekte:
Šta se desilo ukoliko smo u ove tri godine dobijali manje novca od iznosa koji su izračunati? Mi smo bili zapravo u situaciji da sa tim novcem uradimo mnogo manje nego što smo mogli 2003. Evo hipotetičkog primera koji dobro pokazuje tu situaciju:
Dakle, iako izgleda da se budžet za omladinske projekte u ovom hipotetičkom primeru znatno povećavao u odnosu na 2003. godinu, za 30%, 60% i 100%, ta slika je pogrešna. Nominalno uvećanje nije dovelo do toga da mi sa tim uvećanim budžetom možemo da uradimo više za mlade. Naprotiv, kada smo uračunali inflaciju, dobili smo podatak da zapravo imamo manje novca u realnoj vrednosti nego 2003. godine: -16% u 2007. godini, -22% u 2010. godini i -26% u 2014. Realno ćemo kroz omladinske projekte u 2014. odini moći da uradimo za četvrtinu poslova manje nego što smo mogli 2003. godine.
Vratimo se na primer izdvajanja grada Niša za službu personalne asistencije.
Dakle, uvećanje iz 2013. je zaista i nominalno i realno. Ali činjenica da je stavka ostala ista u 2014. u odnosu na 2013. zapravo znači da će Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom moći da uradi u 2014. godini manje nego prethodne godine.
Kako smo došli do te računice? Postavlja se pitanje kako znamo koliko vredi iznos nekog novca iz 2013. godine u 2014. godini? Tu nam upravo pomaže indeks potrošačkih cena za Srbiju dat u tabeli u ovom poglavlju. Jednačina je sledeća:
Koliko bi trebalo da tražimo da se izdvaja u 2014. godini za projekte za mlade kako bismo mogli da uradimo isti posao kao 2003. godine?
Odgovor: 27.173.000 dinara
To zapravo i nije toliko teško izračunati!!!
Često smo zadovoljni već činjenicom da naša lokalna samouprava izdvaja sredstva za rešavanje problema do kojeg nam je stalo. Ali, inflacija svake godine oduzme vrednost svakoj valuti, pa i dinaru. Nešto što smo pre 10-ak godina kupovali za 100 dinara, danas košta možda i duplo više.
Kako ovaj faktor možemo uzeti u obzir prilikom budžetskog zagovaranja?
Potrebno je pre svega praviti razliku između nominalnog uvećanja/umanjenja i realnog uvećanja/umanjenja budžetskih stavki.
Nominalno uvećanje/umanjenje je razlika između planiranih budžetskih stavkiodvojenih u različite dve godine. Ova razlika ne uključuje računanje inflacije. To je u primeru iz anterfilea gore desno - nula dinara (10.000.000 dinara izdvojenih u 2014 minus 10.000.000 dinara izdvojenih u 2003. godini). Naizgled, dobili smo isto para kao pre 12 godina.
Realno uvećanje/umanjenje je razlika između planiranih budžetskih stavki u dve različite godine sa uračunatom inflacijom.
Kako da uračunamo faktor inflacije i primenimo ga kroz budžetsko zagovaranje? Mislite da je to preteško ili nemoguće? Uveravamo Vas da nije i da ćete nakon ovog poglavlja to činiti sa lakoćom!
Koristićemo tabelu koja je data u ovom priručniku. Tabela sa leve strane ovog teksta predstavlja realnu promenu cena u Srbiji iz godine u godinu. Skraćenica IPC je Indeks potrošačkih cena. U tabeli je u koloni IPC predstavljen prosečan godišnji rast potrošačkih cena prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZZS).
| Godina | IPC |
|---|---|
| 2003 | 100.00 |
| 2004 | 110.10 |
| 2005 | 128.27 |
| 2006 | 144.56 |
| 2007 | 154.39 |
| 2008 | 171.21 |
| 2009 | 188.51 |
| 2010 | 204.72 |
| 2011 | 227.24 |
| 2012 | 244.96 |
| 2013 | 264.07 |
| 2014 | 271.73 |
Kako čitamo ovu tabelu? Jednostavno. Nešto što ste u 2003. godini kupovali za 100 dinara (IPC 2003), u 2007. ste morali da platite 154 dinara (IPC 2007), 2010. čak 204 dinara (IPC 2010), a 2014. godine prilično velikih 271 dinar (IPC 2014)! Naravno inflacija je učinila svoje i cene svih proizvoda i usluga su rasle iz godine u godinu.
Kako da ovo primenimo u budžetskom zagovaranju? Takođe jednostavno. Ako je lokalna vlast na projekte za mlade odvajala 2003. godine 10 miliona dinara, da bismo mogli da uradimo isti obim aktivnosti kroz omladinske projekte:
- u 2007. godini, bilo je potrebno da lokalna vlast odvoji 15.439.000 dinara (10.000.000 din x IPC 2007 / IPC2003)
- odnosno 20.472.000 dinara u 2010. godini (10.000.000 din x IPC 2010 / IPC2003) i
- čak 27.173.000 dinara u 2014. godini (10.000.000 din x IPC 2014 / IPC2003)
Šta se desilo ukoliko smo u ove tri godine dobijali manje novca od iznosa koji su izračunati? Mi smo bili zapravo u situaciji da sa tim novcem uradimo mnogo manje nego što smo mogli 2003. Evo hipotetičkog primera koji dobro pokazuje tu situaciju:
| Izdvojen iznos za omladinske projekte | Nominalna promena vrednosti (bez inflacije) u odnosu na 2003. | Realna promena vrednosti (sa inflacijom) u odnosu na 2003. | |
|---|---|---|---|
| 2003 | 10.000.000 din | - | - |
| 2007 | 13.000.000 din | 30% | -16% |
| 2010 | 16.000.000 din | 60% | -22% |
| 2014 | 20.000.000 din | 100% | -26 |
Dakle, iako izgleda da se budžet za omladinske projekte u ovom hipotetičkom primeru znatno povećavao u odnosu na 2003. godinu, za 30%, 60% i 100%, ta slika je pogrešna. Nominalno uvećanje nije dovelo do toga da mi sa tim uvećanim budžetom možemo da uradimo više za mlade. Naprotiv, kada smo uračunali inflaciju, dobili smo podatak da zapravo imamo manje novca u realnoj vrednosti nego 2003. godine: -16% u 2007. godini, -22% u 2010. godini i -26% u 2014. Realno ćemo kroz omladinske projekte u 2014. odini moći da uradimo za četvrtinu poslova manje nego što smo mogli 2003. godine.
Vratimo se na primer izdvajanja grada Niša za službu personalne asistencije.
| Godina | Planirano | Nominalna promena u odnosu na prethodnu godinu | Realna promena u odnosu na prethodnu godinu |
|---|---|---|---|
| 2012 | 5,500,000.00 Din. | - | - |
| 2013 | 10,777,000.00 Din. | 5,277,000.00 | 4,847,929.95 Din. |
| 2014 | 10,777,000.00 Din. | - | - 312,533.00 Din. |
Dakle, uvećanje iz 2013. je zaista i nominalno i realno. Ali činjenica da je stavka ostala ista u 2014. u odnosu na 2013. zapravo znači da će Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom moći da uradi u 2014. godini manje nego prethodne godine.
Kako smo došli do te računice? Postavlja se pitanje kako znamo koliko vredi iznos nekog novca iz 2013. godine u 2014. godini? Tu nam upravo pomaže indeks potrošačkih cena za Srbiju dat u tabeli u ovom poglavlju. Jednačina je sledeća:
godine za koju tražimo vrednost
Iznos izdvojen ranije godine x
----------------------------------------
IPC ranije godine
U slučaju Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom uzećemo iznos koji je planiran u 2013. godini (10,777,000.00 Din), pomnožiti sa IPCom za 2014. godinu (271.73) i podeliti sa IPCom za 2013. godinu (264.07).
271.73
10,777,000.00 Din x --------------- = 11,089,533.00 Din.
264.07
Došli smo do cifre od 11,089,533.00 din. koja predstavlja iznos koji je bilo potrebno da Grad Niš odvoji u 2014. godini da bi se mogao obaviti isti obim poslova kao i u 2013. godini.
Drugim rečima, iako je naizgled dao isto para za ovu namenu u 2 uzastopne godine, realnost je da je dao manje 312,533din, odnosno gotovo kompletan trošak za još jednog personalnog asistenta u punom radnom vremenu (prosečni godišnji trošak personalnog asistenta izračunat u hipotezi 1 za 2014. iznosi oko 355 hiljada dinara).
Za 2015. Grad je isplanirao 13.770.000 dinara za servis personalne asistencije.
Zahvaljujući ovom uvećanju, plan je da se u 2015. godini poveća broj korisnika na 31 osobu sa invaliditetom, još jedna osoba sa invaliditetom biće zaposlena kroz servis, a 5 deteta sa invaliditetom će po prvi put u Nišu dobiti ličnog pratioca. Ako znamo da je servis personalnih asistenata pokrenut prvi put 2008. kada su dva korisnika delila istog personalnog asistenta, i da je Grad podržavao u 2011. godini ovu uslugu samo za 7 korisnika, mora se priznati da je ostvaren veliki napredak u periodu do 2015. godine.
Budžetska sredstva zaista mogu da menjaju živote ljudi, zar ne?
Drugim rečima, iako je naizgled dao isto para za ovu namenu u 2 uzastopne godine, realnost je da je dao manje 312,533din, odnosno gotovo kompletan trošak za još jednog personalnog asistenta u punom radnom vremenu (prosečni godišnji trošak personalnog asistenta izračunat u hipotezi 1 za 2014. iznosi oko 355 hiljada dinara).
Za 2015. Grad je isplanirao 13.770.000 dinara za servis personalne asistencije.
Zahvaljujući ovom uvećanju, plan je da se u 2015. godini poveća broj korisnika na 31 osobu sa invaliditetom, još jedna osoba sa invaliditetom biće zaposlena kroz servis, a 5 deteta sa invaliditetom će po prvi put u Nišu dobiti ličnog pratioca. Ako znamo da je servis personalnih asistenata pokrenut prvi put 2008. kada su dva korisnika delila istog personalnog asistenta, i da je Grad podržavao u 2011. godini ovu uslugu samo za 7 korisnika, mora se priznati da je ostvaren veliki napredak u periodu do 2015. godine.
Budžetska sredstva zaista mogu da menjaju živote ljudi, zar ne?
Kako proveriti ovu hipotezu?
1. U Odluci o budžetu grada/opštine za tekuću godinu naći podatak o budžetskom izdvajanju za stavku koja nas interesuje (x din).
2. U Odluci o budžetu grada/opštine za neku od ranijih godina naći podatak o budžetskom izdvajanju za stavku koja nas interesuje (y din). Poželjno je izabrati godinu kada smo bili zadovoljni(ji) učinkom grada-opštine u odnosu na našu korisničku grupu.
3. Izračunati realnu vrednost iznosa y din u tekućoj godini, koristeći IPCe tekuće godine i ranije godine. Tako dobijamo novi iznos – današnju realnu vrednost iznosa stavke iz ranije godine (z din)
4. Ukoliko je iznos z din isti ili veći od x din, grad ili opština će moći da urade za našu korisničku grupu isti ili veći set usluga ove godine
5. Ukoliko je iznos z din manji od x din, grad ili opština će moći da učine manje za našu korisničku grupu u odnosu na raniji period.
- Hipoteza 1 – Budžetska sredstva se troše u dovoljnoj meri
- Hipoteza 2 – Budžetska sredstva se troše u dovoljnoj meri
- Hipoteza 3 – Budžetska izdvajanja obezbeđuju rešavanje problema kojim se bavimo
- Hipoteza 4 – Temakoju naša OCD zagovara dobija dovoljno sredstava
- Hipoteza 5 – Budžetske politike obezbeđuju pravednu raspodelu
- Hipoteza 6 – Iz republičkog budžeta odvaja se dovoljno za lokalni nivo