Da li je sam sistem prihodovanja lokalnih samouprava takav da se obezbeđuju makar uravnotežena izdvajanja za potrebe građana i građanki različitih sredina u jednoj zemlji? Imajući u vidu izuzetno centralizovan način donošenja političkih odluka u Srbiji, ovde se postavlja pitanje socijalne pravde i uticaja sistema budžetskih prihoda na povećavanje ili smanjenje razvojnih razlika na teritoriji države Srbije.
Ovu hipotezu često prepoznajemo i kao hipotezu decentralizacije. U velikoj meri, ova hipoteza ukazuje na različite pristupe prihodima na nivou lokalnih samouprava i regiona unutar jedne države. Moramo odmah na početku istaći da je struktura prihoda lokalnih samouprava u Srbiji takva da lokalne samouprave prilično zavise i od lokalnog ekonomskog razvoja. Najznačajniji izvor prihoda lokalnih samouprava dolazi od poreza na dohodak, dobiti i kapitalnih dobitaka, koji najdirektnije zavise od privrednih aktivnosti na teritoriji te lokalne samouprave. Transferi od centralnih organa vlasti su nešto značajniji prihod kod manje razvijenih opština, a daleko manje značajan prihod kod razvijenijih.

Ipak, i tu je reč o političkoj odluci sa odgovarajućim, zapravo izuzetno velikim, posledicama na realan život i na živote korisničkih grupa kojima se mi bavimo. Što je manji budžet naše lokalne samouprave, to je manja prilika da kroz budžetsko izdvajanje obezbedimo neophodna sredstva za servise, usluge i aktivnosti koje bi išle u korist ljudi zbog kojih postojimo. Kakva je situacija u Srbiji? Iako je na nacionalnom nivou više puta menjan pristup ovom pitanju, a sve u cilju obezbeđivanja što veće ravnopravnosti i ravnomernijeg razvoja, podaci govore da je realnost prilično drugačija i da pristup prihodima na nivou različitih lokalnih samouprava je dramatično različit.

Najbolji način da proverimo ovu hipotezu jeste da odredimo budžet per capita, to jest da utvrdimo koliko u lokalnim budžetima ima para po glavi stanovnika te lokalne samouprave. Evo nekih podataka iz 2014. godine, uzetih iz odluka o budžetu ovih lokalnih zajednica:

Grad	Prihodi u budžetskom planu 20141	Broj stanovnika	Budžet per capita
Novi Sad	17,879,223,832.00 Din.	341,625	52,335.82 Din.
Beograd	78,125,136,527.00 Din.	1,659,440	47,079.22 Din.
Niš	9,688,451,000.00 Din.	260,237	37,229.34 Din.
Subotica	4,736,816,000.00 Din.	141,554	33,462.96 Din.
Užice	2,469,900,000.00 Din.	78,040	31,649.15 Din.
Pirot	1,499,385,000.00 Din.	57,928	25,883.60 Din.
Doljevac	461,616,670.00 Din.	18,463	25,002.26 Din.
Kruševac	3,180,415,400.00 Din.	128,752	24,701.87 Din.
Vranje	1,993,870,000.00 Din.	83,524	23,871.82 Din.
Leskovac	3,172,958,000.00 Din.	144,206	22,002.95 Din.

Ovde vidimo da se za kvalitet života građana i građanki Novog Sada godišnje može izdvojiti oko 52.000 dinara po glavi stanovnika iz gradskog budžeta, a u Leskovcu svega oko 22.000 dinara! Reč je o zaista ogromnoj razlici koja je posledica daleko veće razvijenosti privrede u Novom Sadu. Ipak, iako možemo da govorimo o tome da je Novi Sad jednostavno „uspešniji“ na tržišnoj utakmici, takođe možemo zaključiti da mere koje preduzima nacionalni nivo ne doprinose ravnopravnosti na nivou lokala širom države u meri u kojoj postoji želja da se to uradi.

Svakako, makroekonomski eksperti mogu dati izuzetno precizna objašnjenja uzroka i posledica ove situacije. Nas, kao građane, pre svega bi trebalo da zanima na koji način će država razvijati svoje politike kako bi obezbedila da se ove razlike umanje u budućnosti. Da li će se menjati pristup i načini finansiranja lokalnih samouprava ili će država preduzeti mere kojima će pomoći brži ekonomski razvoj manje razvijenih zajednica? Svakako, nešto je potrebno uraditi, a iznos budžetskih prihoda per capita je dobar pokazatelj da li država nešto preduzima i da li aktivnosti države daju rezultate.

1. Iz Završnog računa naše opštine/grada, kao i opština i gradova sa kojima želimo da se uporedimo, uzeti podatak o ukupnim budžetskim prihodima. (x)

2. Sa sajta popisa stanovništva (popis2011.stat.rs) uzeti podatak o broju stanovnika u ovim opštinama. (y)

3. Podeliti x:y za sve odabrane opštine i gradove

4. Uporediti gde je naša opština/grad u poređenju sa drugima