1. 1
  2. 2
  3. 3
  4. 4
  5. 5
  6. 6
  7. 7
  8. 8
  9. 9
  10. 10



Hipoteza 6 – Iz republičkog budžeta odvaja se dovoljno za lokalni nivo



Svaka država ima svoj sistem finansiranja lokalnih samouprava. U Srbiji, putem transfera sa centralnog nivoa vlasti, lokalne samouprave dobijaju deo svog prihoda. Taj prihod je izuzetno značajan posebno za opštine koje su slabije razvijene, jer usled manjih privrednih aktivnosti, one teško ostvaruju prihode iz poreza na dobit, poreza na imovina i drugih direktnih prihoda lokalne samouprave. Srbija je tokom poslednjih 15ak godina često menjala pristup finansiranju lokalnih samouprava, ali i nivo izdvajanja za transfere sa centralnog nivoa ka opštinama i gradovima u Srbiji. To je situacija u kojoj se stvara nesigurnost na nivou lokalnih samouprava – teško je znati na koliko para se može računati iz ovog izvora prihoda čak i iz godine u godinu, a kamoli u dugoročnom vremenskom periodu. To izuzetno otežava svako ozbiljnije i dugoročnije planiranje opštinama i gradovima. Čak i gledajući samo poslednje 4 godine, podaci ukazuju da na nacionalnom nivou ne postoji konstantan pristup ovom pitanju. U tabeli ispod su prikazani podaci iz zakona o budžetu Republike Srbije iz 2010-2014. godine. Na žalost, podaci o završnom računu na nacionalnom nivou su nekonzistentni i nisu lako dostupni, ali bi svakako bilo poželjnije sagledati realno ostvaren nivo transfera.
God. Iznos transfera ka opštinama i gradovima u Srbiji Nominalna promena u odnosu na prethodnu godinu Realna promena u odnosu na prethodnu godinu
2010 25,681,000,000.00 Din. - -
2010 31,800,000,000.00 Din. 23.83% 11.56%
201 33,204,288,796.00 Din. 4.42% -3.14%
201 35,298,710,000.00 Din. 6.31% -1.38%
201 33,307,366,000.00 Din. -5.64% -8.30%
Kao što tabela pokazuje, ukupna izdvajanja za transfere su se u nominalnoj vrednosti uvećavala sve do budžeta iz 2014. godine, kada je Vlada predložila smanjenje ove stavke za 5.6%. Ipak, ponovo u realnoj vrednosti dobijamo da je jedino realno uvećanje u ovom periodu bilo u 2011. godini. U svim ostalim godinama, izdvajalo se manje za transfere ka lokalnim samoupravama. Samim tim i lokalne samouprave su bile u prilici da urade manje sa novcem dobijenim iz centralne kase. Civilni sektor u Srbiji bi trebalo da bude zainteresovan za zagovaranje u ovom oblasti jer kroz budžete lokalnih samouprava najviše novca se izdvaja za rešavanje problema i ispunjavanje potreba ciljnih i korisničkih grupa udruženja.

Kako proveriti ovu hipotezu?

1. Potrebno je samo iz godine u godinu pratiti izdvajanja za transfere ka opštinama i gradovima kako u Zakonu o budžetu Republike Srbije, tako i u završnom računu.

2. Kako bismo znali da li su izdvajanja u realnoj vrednosti veća ili manja iz godine u godinu, potrebno je primeniti jednačinu za uračunavanje inflacije koja je predstavljena u hipotezi 3.

  1. Hipoteza 1 – Budžetska sredstva se troše u dovoljnoj meri
  2. Hipoteza 2 – Budžetska sredstva se troše u dovoljnoj meri
  3. Hipoteza 3 – Budžetska izdvajanja obezbeđuju rešavanje problema kojim se bavimo
  4. Hipoteza 4 – Temakoju naša OCD zagovara dobija dovoljno sredstava
  5. Hipoteza 5 – Budžetske politike obezbeđuju pravednu raspodelu
  6. Hipoteza 6 – Iz republičkog budžeta odvaja se dovoljno za lokalni nivo